Srecna 44 god. Kruševac

Dating > Srecna 44 god. Kruševac

Click here: ※ Srecna 44 god. Kruševac ※ ♥ Srecna 44 god. Kruševac

Prvo sam bila zbunjena,mnogo. Pokrili smo se,i nastavila sam da se trljam,osetila sam da njegov kurac zeli da iskoci ispod onog sorca koji je nosio, krenula sam lagano da ga ljubim po vratu i da se spustam sve nize i nize…Rukama sam krenula da spustam sorc i spustila ga tako da samo glavic viri napolje, krenula sam da ga oblizujem i usisavam lagano, skinula sam mu skroz sorc i krenula posteno da ga gutam i da pusim sve brze i brze. Pa prvi ti pogledaj kako komentarises...

Odjednom sam shvatila šta hoću, i još bolje šta neću, ogromno olakšanje za mene, neverovatan podstrek da nastavim dalje. Dakle, pravo na privatnost nisam povredila ja. A i na zivot. Mislis da imas dovoljno maste da me zadovoljis? Ja sam telo davaca koji ulazi u motor i koji je na udaru ulja kratio bonsekom jer mi nije stao u ovu dodatnu racvu. Individualna terapija mi je jako puno pomogla u resavanju mojih problema,strahova i uz veliku Petrovu pomoc uspela sam da pronadjem pravi put,zato,hvala ti Petre veliko.. Ja sam telo davaca koji ulazi u motor i koji je na udaru ulja kratio bonsekom jer mi nije stao u ovu dodatnu racvu. Sta je sa diskriminacijom nepusaca?

Nemam ništa protiv ljudi koji su došli ovde i uspeli u nečemu, ali nemojte se nazivati Beograđanima, jer to niste. Niko da ih razdvoji, kaže dosta, prekine agoniju… Ovo se dešava često, kažu klinci. Prošle godine bilo je 30 razvoda manje nego lani, što je u skladu sa pravilom da se sudbonosne odluke odlažu u vreme krize, ali stručnjaci smatraju da će se već ove i naredne godine, sa izlaskom iz krize, broj razvoda povećati. Vreme je da se konacno razbudim!

BMW od 2002 do 2008 - Nemam nikakvih obaveza … Šta želiš da saznaš o meni? Potrazi pomoc psihologa, citaj knjige iz te oblasti.

Poslednjih nekoliko godina više puta sam sebi postavljala to pitanje. Cini mi se da kada ruzne stvari pocnu da se dogadjaju nema im kraja... Ali, shvatila sam da takvim razmisljanjem ne donosim nista dobro ni sebi ni drugima. Moras prosto da se uhvatis u kostac sa onim sto ti zivot donese i da iz svega izvuces nesto dobro. Ja sam mnogo vise pocela da cenim zdravlje tek kada sam se suocila sa ozbiljnim problemima. Najgore sto covek moze da uradi u teskim momentima je da se prepusti strahu i samosazaljenju. Svakom jednom loše krene, meni ne prestaje. Prošli mesec mi je bio najgori u životu i jedva sam čekala da prodje. Svaki dan je bio katastrofa. Kad je bio petak 13. Naravno taj dan sam povredila nogu i još uvek ne mogu da trčim. I jedva sam čekala 1. Sada je samo još gore. Ne znam više šta da radim... Trudim se da popravim sve na bolje ali šta god da uradim, obije mi se o glavu. I evo sada jedva čekam da prodje ova godina. Protekli period je bio miran u mom zivotu,cak su mi se desile i neke lepe stvari,npr. Jos samo taj jedan i to je to. E onda u roku od 10. I sada sta kazem? Naravno da sam se pitala a sto bas ja,ali to ne vodi nicemu. A i lepo ste napisale a zasto ne ja? Ima ona pricica da cim se rodis krenes na putovanje,pa prolazis kroz livade sa cvecem gde ti je sve lepo,pa naidjes na brdasce,pa onda i na planinu koja ti se cini kao nepremostiva prepreka,ali i to nekako izguras. A nama treba samo volje,vere u sebe,u Boga i sve ce biti u redu. Sto ne ubije me,to jaca me! Ne znam da li je ovo normalno ali ja se stvarno više ne snalazim kako treba. Zadnje 4 godine moga zivota su grozne ali ovo sto se sada desava u mom zivotu je uzasno. Od kako je otkucala ponoc 1. Mama mi se razbolela od karcinoma po 3 put. Ja prva godina fakulteta u drugom gradu. Sestra mladja se sprema za prijemni za srednju,tata radi po ceo dan. Mama u istom gradu gde i ja na bolnickom lecenju. Spremanje hrane,nosenje u bolnicu,trcanje na fax. Taman sam pomislila da je sve ok. Bila sam na AD i prestanem da ih pijem jer se sve sredilo i prvi put sam bila ok. U jednom danu predaja radova tj 6 ispita otac me zove i saopstava da je mami pukla zuc i da je na operaciji. Nespavanje,stres i ja zavrsim u bolnici. SKocio m ije pritisak puls 110 celog dana, bol u grudima nesvestica. Jedva prezivim taj dan. Decko se odselio jer je apsolvent,ja sama. Dan pre nego sto sam otisla na more nocu mi kuca neko,ono inspektor za narkotike,nasli drogu kod mog komsije pa me zovu da budem svedok. I sve to prodje i ja odem na more. Kad sam se vratila dosla policija po mene da svedocim. Morala sam da otkazem stan jer taj komsija zivi vrata do mene. MAma mi sad ima upalu pluca a ja sam pocela da se raspadam... Ne znam sta da radim ni kako da se ponasam. Imam utisak da cu da poludim!!!!!!!!! Iskuckala sam kilometarski post i sve je nestalo kada je tema pripojena. Dakle, De , pitanje koje si postavila 'Sta sam toliko zgresila da mi se desavaju ovakve stvari... Takodje je jako bitno da misli i reci u stilu 'Poludecu', 'Ne mogu to da izdrzim', 'Puci cu', 'Razbolecu se'.... Energija prati misao, i to je mnogo snaznije nego sto mozes zamisliti. Te sve misli treba da zamenis sa jednom 'Ja to mogu izdrzati! Kao dobar metod za pozitivno razmisljanje je da vizualizujes ono sto zelis. Dalje, moras nauciti da se opustas i da neke stvari prepustis drugima ili nikome. Jednostavno odmeri svoju snagu i radi ono sto je po meri tvojih snaga. Radi na sebi, probaj da iskoristis ovaj period da sebe bolje upoznas. Potrazi pomoc psihologa, citaj knjige iz te oblasti. Sortiraj dogadjaje u grupe bitno, manje bitno, nebitno... To ce ti pomoci da malo razmislis i promenis odnos prema nekim dogadjajima. Analiziraj svoje emotivne reakcije na dogadjaje. Kako se osecas kada zazvoni telefon, a vest je vezana za tvoju majku. Koje se sve iracionalne misli pojavljuju, koji su tvoji strahovi.... Potom svaku iracionalnu misao zameni racionalnom. I uci sebe da iracionalne misli menjas racionalnim i pozitivnim. Zacudices se koliko su sve te stvari stvar treninga, ne samo temperamenta i karaktera. Smirenost, stalozenost, racionalnost, pribranost... Ukljuci obavezno neki sport u svoj zivot. I odvoj vreme za sebe. Bitno je da imas vreme za sebe. Glavu gore i hrabro napred! Trebas sebi u zivotu. Ne mozes pomoci drugima, ako psihicki i fizicki nisi dobro. Zato moras biti sebicna jedan deo dana i potpuno se posvetiti sebi. Iskoristi ovaj period da izvuces maksimum za sebe - da postanes bolji i jaci covek. Jer samo tako ces moci da pomognes onima kojima si potrebna. Malo gore, pa malo dole.. Draga De , To malo dole tebi traje vec podosta dugo i mislim da ce uskoro prestati.. U to moras da verujes. Ni samo lepo ne traje dugo, pa ne bi trebalo ni lose! Dok sam citala tvoj post zavrtelo mi se od tolike kolicine bola, patnje, tvoje sekiracije i pozrtvovanosti. Toliko desavanja u dusi. Hermina ti je navela neke stvari i poslusaj je. Ne posustaj bori, idi samo napred, ne okreci se.. Pa i to mora proci! Draga De , nisi sama u svojim problemima, ja sam imala pet operacija u periodu od cetiri godine,taman kada sam mislila da sam se stabilizovala i oporavila od svega toga nastupio je mukotrpan razvod,suprug nije mogao da se bori sa svim tim. Ostala sam bez muza, bez posla bez kuce. Pola godine sam isla kos psihijatra i mnogo mi je pomoglo. Nisam imala ni pomoc od roditelja. Onda je krenulo, nasla sam posao i to me je okupiralo, iznajmila sam stan i zivela sam samo za sebe,sebi da ugodim, drugo mi nije bilo vazno. Jedino sto sam izgubila je vera u ljude, vise nikom neverujem narocito muskarcima, imam prijatelja,dobar je prema meni ali ja mu ipak nista neverujem, dokle tako neznam! Tema je bas dobra, da svi damo malo sebi oduska... Svako od nas prolazi kroz teske trenutke, svakom se desavaju ruzne stvari. Ako smo krhki i slabi, lako nas slome. Puno puta i ja pitam sebe: zasto bas ja? Neka pitanja zauvek ostaju bez odgovora... Hermina, post ti je divan i apsolutno istinit. Sta god da nam se desi, moramo dalje. Zbog sebe, zbog onih koje volimo. To je zivot, vecita borba. Ruzne stvari treba prihvatiti kao neminovnost, a ne kao kaznu. Iz loseg sto nam se desava treba uciti, izvlaciti pouke i naoruzati se tim novim saznanjima, ojacati sebe bolom, a ne dozvoliti mu da nas unisti i onda ce svaki sledeci put, kada se dogodi nesto sto nismo zeleli, biti manje tragican. Znacemo da se bolje nosimo sa tim udarcima sudbine. Lose stvari koje mi se desavaju me teraju da se menjam, da drugacije razmisljam, da pravim neke nove planove, odredjujem sebi neke nove ciljeve. Od zivota ne treba odustati. Ima jedna fantasticna izreka, koje se cesto setim: Bog nam zadaje samo one probleme koje mozemo da resimo, samo one patnje koje mozemo da prevazidjemo...